Увод
Првенствено због својих естетских вриједности, али и из практичних разлога, четинари престављају најчешће коришћену хортикултурну врсту. Њихова постојаност у свим временским условима, особина задржавања основне боје током цијеле године, даће вашем врту завидно достојанство и љепоту. Највећи дио четинара је зимзелен па и у току зиме не губе на својој декоративности. Комбинован са листопадним дрвећем, жбунастим формама и цвјетним врстама, практично даје неслућене могућности. Велики избор варијетета, боја и облика крошње, представља прави изазов како за аматере вртларе, тако и за професионалце. Склоност ка природним мутацијама и прилагођавањима, четинарима даје првенство у уређивању сваког озбиљног врта.
Неколико стотина варијетета, различитих врста, форми и боја, могућност међусобног комбиновања са другим биљним врстама, дају власнику врта неограничену слободу и креативност. И што је можда најважније у већини случајева четинари одлично подносе орезивање, па се од њихових крошњи могу правити најразличитији облици, живе ограде, па чак и скулптуре. Својом мирноћом и сталоженошћу четинари плијене и обогаћују сваки простор, било да су засађени на вашем травњаку као трајне поставке, или да су у саксијама или жардињерама као привремена и промјенљива рјешења и украси.
Како и када садимо четинаре ?
Четинари са бусеном (извађени из земље) саде се током цијелог периода мировања вегетације. Тачније, од половине октобра до краја априла. Изузетно, уз појачану његу и нешто већи ризик за пријем, могу се садити од почетка октобра до половине маја. Потребно је избјећи екстремно ниске температуре приликом сађења, тј. не садити када је земља смрзнута или пријети непосредна опасност од мраза, као и за вријеме екстремно високих темпрература када пријети опасност од дехидрирања истих. За разлику од биљака са бусеном, контејнерске биљке или биљке из саксије могу се садити током цијеле године, избјегавајући дане са јако високим или јако ниским температурама. Код одлуке да се контејнерска или саксијска биљка ипак засади у неприкладним мјесецима (јули и август) треба испоштовати неколико правила: пар дана прије садње биљку не треба заливати у саксији, на тај начин ће се корјенов систем сам одвојити од облоге па се неће оштетити приликом вађења из исте. Тако посађену биљку треба посебно његовати: редовно заливати, орошавати, окопавати и ђубрити све до јесени, до периода мировања, када ће природа учинити своје а ваш четинар се сам прилагодити новој средини. Код приступања садњи четинара прво што треба урадити је припремити садну јаму. Најбоље је да то урадите неколико дана раније како би лакше уситнили ископану земљу, а и биљка ће мање времена провести ван земље.
Јама коју треба да ископате зависи од величине бусена на самој биљци, али мора бити већа од њега барем за десетак центиметара у полупречнику и дубини. Код самог копања прво одвојити горњи слој земље јер је он најхрањивији и њега ћемо ставити до самог бусена или жила биљке. На дно тако ископане јаме ставити слој згорелог стајњака или хумуса, а ако користимо свјеж стајњак обавезно га треба прекрити земљом да не дође у додир са коријеном биљке. Тај слој треба да буде дебљине десетак центиметара. Затим у центар јаме спустимо биљку са бусеном и прекријемо га уситњеном земљом. Треба да водите рачуна да се биљка сади пар сантиметара дубље него што је претходно била засађена. Земљу око биљке треба добро нагазити да се истјера ваздух из јаме и обилно је залити. Уколико је потребно због опасности од јаких вјетрова, поред биљке треба поставити јак дрвени колац и биљку везати за њега док се скроз не прокоријени.
Мјеста за садњу четинара
Четинаре садимо у врту самостално, групно или у виду живе ограде. Погодни су и за комбиноване садње са другим врстама биљака. Такође су ниже сорте четинара погодне за садњу у саксијама и жардињерама.