Сјећање (In memoriam) Шикањић Станоје

Сјећање (In memoriam) Шикањић Станоје

(15. 04. 1952. – 21. 03. 2023.)

Stanoje

Поред научног,  Станоје или „душа“ како су га сви звали у његовом Челинцу, бавио се и друштвено корисним радом:

  • ангажовао се на пројектовању и уређењу зелених површина у општинама Бања Лука и Челинац

  • био је предсједник културно-умјетничког друштва „Милош Дујић“ – Челинац

  • био је кум храма Сретења Господњег у Челинцу, као и храма Светог великомученика Георгија у Дубрави Старој.

Као велики заљубљеник природе и кад се пензионисао основао је расадник за производњу украсног дрвећа и грмља у коме је проводио своје пензионерске дане.

Упокојио се на 1. дан прољећа и међународни дан шума.

Нека му је лака ова укринска и бранешка земља гдје је погребен по сопственој жељи поред родитеља својих које је бескрајно волио. Нека му је проста душа пред Богом и нека му Господ подари Царство небеско.

Шикањић Станоје рођен је 1952. године, у селу Бранешци Доњи, општина Челинац од оца Пеје и мајке Стојице у многочланој породици која је имала 16-стеро дјеце од којих 9-теро преживјелих.

Трбухом за крухом одлази у Сомбор – Србија гдје завршава пољопривредну школу и по повратку се запошљава у радилиште Дубрава инцелових индустријских плантажа.
На инсистирање својих руководилаца, као перспективан радник, уписује и завршава шумарски факултет у Сарајеву, а касније је одслушао  и постдипломске студије на правном факултету у Бањој Луци. Тако наставља шумарску традицију свога ђеда Алексе који је био надлугар још у доба Аустроугарске.

У својој богатој радној историји обављао је многе функције од којих су најважније :

  • У периоду 1974. – 2001. радио је у Инцеловим индустријским плантажама гдје је обављао послове руководиоца радилишта Дубрава, руководиоца сјеменско-расадничке производње за општине Челинац, Лакташи, Србац и Прњавор као и функцију техничког директора.

  • У периоду 2001. – 2005. био је директор шумског газдинства Челинац, а потом координатор за шумско-узгојне радове шумског газдинства Бања Лука.

Бавио се научним радом па је тако 2002. године био коаутор елабората о заштити дијела комплекса шума у Челиначком шумско-привредном подручју под називом „Парк шума Гозна“ који је добитник 2 златне медаље на престижним сајмовима проналазаштва у области екологије и то „Тесла фест“ у Новом Саду 2004.-те и „Архимедес“ у Москви 2005.-године.

Учествовао је на међународној научној конференцији „Газдовање шумским екосистемима националних паркова и других заштићених подручја“ одржаној на Јахорини 2007. године.

У гласнику шумарског факултета објавио је рад о екстракцији етеричних уља из дрвног зеленила четинара. Био је члан савјета шумарског факултета у Бањој Луци.

Поред научног,  Станоје или „душа“ како су га сви звали у његовом Челинцу, бавио се и друштвено корисним радом:

  • ангажовао се на пројектовању и уређењу зелених површина у општинама Бања Лука и Челинац

  • био је предсједник културно-умјетничког друштва „Милош Дујић“ – Челинац

  • био је кум храма Сретења Господњег у Челинцу, као и храма Светог великомученика Георгија у Дубрави Старој.

Као велики заљубљеник природе и кад се пензионисао основао је расадник за производњу украсног дрвећа и грмља у коме је проводио своје пензионерске дане.

Упокојио се на 1. дан прољећа и међународни дан шума.

Нека му је лака ова укринска и бранешка земља гдје је погребен по сопственој жељи поред родитеља својих које је бескрајно волио. Нека му је проста душа пред Богом и нека му Господ подари Царство небеско.